PČELARSTVO I SILAŽA

Paulovnija medonosno drvo.

Neverovatno ali istinito: cvet paulovnije je i medonosan. Kod nas nepoznat, u Kini se med paulovnije proizvodi više od 2000 godina i čini 90% njihove ukupne proizvodnje ovog eliksira. Pošto niko kod nas nema preciznih informacija, ukrštanjem raznih izvora došli smo do toga da 1ha odrasle paulovnije daje nešto malo iznad 1000kg meda. Ne držite nas za reč, vreme će pokazati.Ono što je još interesantnije za pčelare je da paulovnija cveta pre bagrema te se na taj način produžava sezona paše.

Što se tiče izbora sorti, nema nekih bitnih razlika po pitanju medonosnosti. Ma koju izabrali, nećete pogrešiti.

Ono što je sigurno je da pošto je pčelarima pre svega bitan cvet a ne stablo niti brzina rasta, sasvim je opravdano koristiti sadnice dobijene iz semena i reznica. Iako su za nas, tj, drvnu industriju i plantažni uzgoj, sadnice iz semena i reznica apsolutno neprihvatljive jer neupotrebljive, pčelari će dobiti drvo koje će moći da eksploatišu.

Ono što i njima ipak sugerišemo je da objedine lepo i korisno i da se odluče za Planto hibridne sadnice koje će im doneti dodatnu vrednost: medonosne su isto kao i ukrasne ali, svake 10 godine mogu očekivati i dodatne prihode od seče.

 

Paulovnija u ishrani stoke.

Još jedna mogućnost eksploatacije paulovnije je i ishrana stoke. Sve životinje koje smo hranili sa lišćem paulovnije su ga veoma rado brstili, od zečeva preko ovce do krave.

Ipak, ne radi se to tako, bilo bi nerezonski, brati list po list. Paulovnija se za te potrebe sadi veoma gusto, kao kukuruz i dva do tri puta godišnje se silira (drobi), baš kao kukuruz.. Tako dobijenoj masi se dodaju ostali sastojci i ona se propisno odlaže za zimu.